75 godina od prvog filma za koji je komponovana muzika u Srbiji

Muzika za film „Požar na Balkanu“ (Golgota Srbije) prva je u srpskoj kinematografiji i muzičkoj istoriji koja je namenski komponovana za potrebe filma. Njen autor, kompozitor Milenko Živković (1901-1964) pripada generaciji srpskih stvaralaca koji su na domaću muzičku scenu stupili početkom tridesetih godina 20. veka, a značajan trag ostavili posle Drugog svetskog rata. Nastala je 1935. godine, a koncipirana u četrnaest zvučnih slika koje ilustruju stradanje Srba u Prvom svetskom ratu. Od muzičkih segmenata autor je načinio i svitu, koju je nazvao „Tragedija Srbije“, a u njenom rukopisu, u podnaslovu, piše „simfonijski odlomci iz tonfilma u obliku svite“. Slêdeći dramaturgiju filma koja ima svoja dramaturška načela kompozitor oblikuje celine koje svojim zvukom potcrtavaju sliku, kao što su klasje pred žetvu, čelik, oganj, pustoš i krv, rat, borbe, i zatišja. Muzika završava pevanjem na tekstove nadgrobnih spomenika i sećanjem na gradove u dimu, ali i na velike spomenike kao ognjila neuništivosti naroda i njegovih korena na njegovom tlu.

            Sudeći po stepenu subordinacije muzike definisane partiturom i zbivanjima na filmskom platnu može se zaključiti da je Živkovićeva muzika u potpunosti funkcionalna u odnosu na svoju primarnu ulogu. Treba imati u vidu da njena stvaralačka nit nije tekla ni slobodno, ni spontano, već je bila uslovljena zbivanjima definisanim knjigom snimanja. To se vidi i na stranicama originalne partiture na kojima je kompozitor i sam zapisivao koliko sekundi je trebalo da traje svaki segment i šta se dešavalo na filmskom platnu.

            Muzici na filmu kao i orkestarskoj sviti ne može poreći kontinuitet, celovitost, stepen koherentnosti i logičnog toka celine sastavljene iz više delova. To se najbolje oseća i u samom slušanju muzike, bez filmske slike, na osnovu snimka koji je ostvaren u Radio Beogradu i prvi put emitovan 25. novembra 1940. godine. Simfonijska slika „Tragedija Srbije“ nije pronašla svoje trajno mesto ni u muzičkom programu, ni na koncertnom podijumu. Ona je ostala filmska, i u toj oblasti ona je funkcionalna, kompatibilna zbivanju na platnu, ilustrativna, ispunjena dramskim nabojem, do mere da je neodvojiva od slike. To su veliki, a sigurno i najveći komplimenti koji se mogu uputiti ovoj partituri visoke profesionalnosti. Snagom profesionalca, uprkos činjenici da je napisao muziku za više filmova različitog tematskog usmerenja, Milenko Živković je ostvario dvestotine i šesnaest stranica rukom ispisane partiture, koja tek u filmskoj projekciji dobija sve dimenzije svoje vrednosti.

 Mr Aleksandra Paladin, muzikolog